Ово је поглед из моје болесничке собе у КБЦ „Звездара“. Наравно да као лекар нисам имала довољно заштитне опреме, наравно да сам радила са ЦОВИД19 позитивним пацијентом за ког нисмо знали да је позитиван и наравно да сам убрзо добила симптоме. Тачно се сећам тог позива увече када ме је после дневне 12х смене звао шеф екипе да ми јави да је један од пацијената ког сам током смене збрињавала Цовид позитиван?

Остало је само да чекам да се уздам јер никад нисам имала проблематична плућа. Почело је малом температуром, потом већом, потом температуром која није падала ни на 2000мг Парацетамола…онда бол у грлу, сув кашаљ па упорна главобоља. Другог дана кад је почело стезање у плућима, слушала сам сама себи плућа и чула. Све ми је било јасно.

Сутра ујутру сам се јавила колегама на Инфективној клиници, на РТГ обострана упала плућа, хитна хоспитализација у КБЦ „Звездара“ коју су, мислим, тек тада отворили за пријем. Била сам прва у четворокреветној соби која се напунила за мање од 24 сата.

Сестре су биле потресене јер им је претходни дан умрла колегиница 1987. г, која се заразила од Цовид19+ пацијента.
Три дана су непрекидно стизали пацијенти у КБЦ „Звездара“,током нпр. једне ноћне смене од 8х имали су 80 пријема. А лекари,сестре,спремачице су сви неуморно радили. Хтела бих да се захвалим свим сестрама, лекарима, спремачицама КБЦ „Звездара“, да похвалим изузетну организацију, људски однос, бригу, бодрење док раде 8-часовне смене под опремом, а да не могу, ни да једу,ни пију воде ни до тоалета.

Магле им се заштитне наочаре, имају по 2 пара рукавица за број веће, сестре практично на слепо боду вене, сви се презнојавају под опремом а та опрема тамо нису скафандери, најчешће су шуштали пролазећи ходником изгледајући слично овоме…

Организација КБЦ „Звездара“ је била врхунска, урадили су маx у односу на оно са чим располажу. Поред сваког кревета је био кисеоник, смеће се празнило 5,6,7 пута дневно,ако нема спремача, празниле су сестре, брисали су се подови 2 пута дневно, кваке, лавабои, славине.

Један дан су нам рекли да позатварамо све прозоре и врата, да нико не излази сат времена, ради се дезинфекција унутра и споља. Нека ужасно бучна машина је дрндала 45мин, још 45мин нико није смео напоље, кажу сестре после „Руси донели неко чудо“

Гледам како се људи жале на кућни карантин  Рећи ћу вам само ово…
Слобода је кад можеш да дишеш пуним плућима.
Слобода је кад можеш да спаваш у свом кревету.
Слобода је кад можеш да спаваш у ком хоћеш положају а да те не боде браунила ако савијеш руку.
Слобода је да кући можеш себи да спремиш шта пожелиш, а да не зависиш од болесничке хране (која је била врло пристојна, и то бих похвалила). Касније смо се организовали па су породице&блиски предавали пакете на улазу, а сестре разносиле по собама.
Слобода је кад не видиш како други дан хоспитализације ходником прогуравају мртвог човека, човека умрлог 2 собе од моје, одељење где су, као, лакши пацијенти.
Слобода је кад ти ујутру не уђе мед. сестра у собу и каже „Даме скините све личне ствари,шналице,прстење,ланчиће и вратите породицама, знате зашто сте овде, знате шта све може да се деси“…

Кад тад нисам умрла. Нико од нас ништа није вратио,хтели смо и ми кући с нашим ланчићима.

Начелница пулмологије ми је рекла да сам имала среће што сам се јавила после 2 дана симптома. Прва 4 дана смо сви углавном спавали, ужасно уморни, нас две са упорном главобољом. На 3 сата се мери кисеоник и температура, потом контролни РТГ, лаб, брис…

И сад се доста замарам, још нисам распремила све ствари из болнице. Тек сад видим колико сам прва 4 дана у болници била болесна. Рекли су ми да је 5. дан најгори. Да млађи људи који су прошли лоше су заправо закаснили да се јаве.
Родитеље нисам видела од кад је све ово са Цовид19 почело и нећу их видети до краја самоизолације и бар сам њих сачувала. Пуно нас није видело своје породице и већина не зна кад ће. Доста медицинара је и хоспитализовано.
Доста мојих колега се изоловало од породица, неколико се удруже и изнајмљују станове што државу треба да буде СРАМОТА. Као да нисте могли један хотел да обезбедите, „Four Seasons“ у Њујорку отворио врата медицинарима, а у Београду нико не може.

Ти људи, од спремача до лекара, не да треба да добију аплауз већ ОВАЦИЈЕ свако вече у 20 сати…Недовољно заштићени, често обучени у кесе, пола њих сами набављали заштитне наочаре и визире, одвојени од породица, послати у рат са вирусом, а не знају и сами хоће ли се заразити.

Питате се зашто је у Словенији и Хрватској боље са мањим мерама ка грађанима? Па једноставно-имају боље здравство. Наше здравство су урушавали деценијама, омаловажавали сестре, лекаре, политизовали управе болница, домова здравља, те се на све пристајало да остану у фотељама.

Директор „Народног Фронта“ је у време пандемије забрањивао запосленима да носе маске. Резултат је више од пола оболелог медицинског колектива. Хоће ли он одговарати за свесно угрожавање здравља других, то бих хтела да нам власт одговори?

Читам да је директорка болнице „Лаза Лазаревић“ забрањивала запосленима да носе рукавице. Хоће ли и она одговарати за свесно угрожавање здравља запослених и пацијената, исто бих да нам власт одговори?

Ту исту Инфективну клинику која има све саме стручњаке и организује сад лавовски посао, прегледа, прима лабараторије и дистрибуира налазе, која шаље своје професоре да свакодневно консултују све КБЦ-ове и где год треба, њу деценијама нико није обновио.

Како сте деценијама сви упропаштавали здравство (и бивше власти и садашња, јер реално 25 година су нам исти на политичкој сцени), тако нам се сад свима и вратило. Без опремљених болница, без опреме, са окрњеним људством које сте унижавањем професије терали у бели свет.

Зато што су овде певаљке, риалитy наказе и надобудни Јоутубери цењенији од лекара, а тело Шабана Шаулића превозите државним авионом док ћушкате медицинксе сестре и спремачице болница, е зато нам је сад овако. Зато вам све конференције за штампу изгледају исто, испразно млаћење празне сламе и пуно политиканства лекара. Довели сте махом оне које можете да контаришете шта ће да кажу. Док коначно нисте забранили уживо конференције. Онда пишите саопштења у 15х, не морамо да вас гледамо.

Јер док сте се клиберили на конференцији за штампу 26.02. „најсмешнијем вирусу у историји човечанства“ кад се у ИТА умирало, СРБИЈА И ЊЕН НАРОД СУ ИЗГУБИЛИ ДРАГОЦЕНЕ 3 НЕДЕЉЕ ЗА ПРИПРЕМУ. За набавку маски, заштитних одела, рукавица, дезинфицијенаса…

Није кућни карантин овој Србији највећи терет. И да нас затворите у куће 24/7, издржаћемо. Највећи проблем сте ви бахати, неморални, нарциси који своје грешке не видите, не признајете, мешате се у туђе струке и мислите да ћете заувек тако.

Овај народ има људскост, пристојност,бригу,емпатију, знање, то сам видела у болници. Све оно што ви немате и покушавате већину да претворите у ту вашу бахату искомплексирану мањину. Изаћиће Србија из карантина. А онда ви лепо да одете у Милано у шопинг да вас више не гледамо.

Др. Ана виа Твитер
Фото: Др. Ана
12. април 2020

припремио С.Марјановић
објављено 13. април 2020
Твитер профил https://twitter.com/A2na025 од 16.00 сати на дан 13.04.202 је деактивиран

Одштампај