Ових дана у Свилајнцу у току је регулација реке Ресаве која се 2014.године услед великих падавина излила из корита. Оно што је од почетка радова очигледно , то је да извођачи радова изузетно споро раде. Али чак и уз мало приметан дневни учинак, када су стигли до регулације дела Ресаве који пролази кроз насељено место њихов рад је постао више него уочљив јер су за собом оставили висок бетонски зид уместо дуго најављиваног кеја обећаног од стране председника општине Предрага Милановића.

Можда би све то било разумљиво када би се пронашло бар мало логике и сврхе за постављање тог 2 метра високог потпорног зида али мени, као и већини нестручних али и стручних људи, овај зид апсолутно нема логике.

Као прво, потпорни зид је постављен у делу реке Ресаве где она никад није плавила, а у међувремену је и проширено корито реке, тако да могућност плављења у том делу реке је минимална.

Друго, потпорни зид је постављен између градског парка и хотела, односно између основне школе и самог центра града, тако да је пролазницима ускраћен поглед на реку.

Треће, ниво моста који води ка Дому здравља је нижи од нивоа потпорног зида (што се може видети на фотографији) тако да у случају да дође до скоро дупло већих падавина од оних које су биле 2014.године и ниво воде дође до потпорног зида, вода ће се наравно пробити поред моста, тако да је очигледна једино естетска функција овог зида, уколико постоје људи који уживају у погледу на равну бетонску површину. Подсетили бисмо да се Ресава изливала из корита испред насељеног места, као и у селима Суботица и Седларе, тако да ако је негде требао да се ставља потпорни зид онда су управо у тим поменутим селима требали то да одраде. Ово су неки од разлога зашто већина мештана општине Свилајнац мисли да овај бетонски зид нема никакву сврху, али постоји неколико питања зашто је он изграђен. Питамо се:

1. Да ли су надлежни органи консултовали архитектонску службу у вези овог, у најмању руку непотребног али и веома ружног зида, коме сигурно није место у јединој преосталој „оази зеленила“ у Свилајнцу.
2. Да ли су надлежни органи можда у свађи са риболовцима који су понекад пецали са обале Ресаве, па им на овај начин одузимају право на приступ реци?
3. Да ли су у сукобу са младим људима који су сваке вечери окупљали у градском парку уз гитару као и многе генерације пре њих?
4. Да ли се због недостатка новца за обећани кеј поставио нешто јефтинији потпорни зид, или пак да је морао да се смисли посао за неку страначко буразерску фирму!

А биће да је то било пресудно приликом доношења одлуке да се уђе у овај „капитални пројекат“. Рекло би се да свега од овог има по мало, али оно што је сигурно, то је да пролазници неће више моћи да виде Реку са обале, нити ће шетати дуго жељеним и обећаним кејом поред реке, нити ће спортски риболовци моћи да пецају (сем да прескоче зид поред моста који води ка Дому здравља).

Оно што је сигурно, извођач радова ће добро наплатити свој рад, омладинци ће имати где да пишу графите а власници паса неће бринути да им пас не оде у реку. Како год, овај зид би требало назвати зидом плача јер ће на њему неко плакати од среће због зарађеног новца на њему, а други ће плакати од туге посматрајући ово архитектонско ругло.

Читаоци пишу
Објављено 04.06.2019

Одштампај