Поштовани, пишемо Вам у име ученика и особља осмогодишње ОШ „Ђура Јакшић“ из Јовца код Ћуприје. Изградња наше школе завршена је 1885. године и, уједно, она представља најстарију школску зграду у ћупријској општини и једну од најстаријих у целом Поморављу. Мештани нашег села тада су од својих пара и својим радом саградили ову школу, која је имала преко 400 полазника, а у њој су предавали угледни професори, школовани на Сорбони, у Грацу и у Лозани. Због свега тога, она је произвела многе угледне људе: лекаре, адвокате, инжењере, научнике, спортисте.

Како је време пролазило, број ученика се полако смањивао. Један од разлога за то су миграције становништва у веће градове и у иностранство због лоших услова за живот на селу. Школа је полако пропадала, а средстава за њену обнову било је све мање.

Данас ову школу похађа 76 ученика и у њој ради око 20 запослених (учитеља, наставника и помоћног особља). Услови за боравак и рад су, благо речено, катастрофални. Кровна конструкција је дотрајала и оштећена на више места, црепови су попуцали па школа прокишњава на више места, због чега су запослени принуђени да постављају разноразне посуде, како би сакупљали воду. Влага ствара буђ и оштећује већ довољно дотрајали плафон, па постоји могућност од урушавања малтера са плафона и повреде неког од ученика и запослених. Поред тога, буђ неповољно утиче на здравље деце, која у школи бораве готово по шест сати. Зидови су ољуштени, са њих спада малтер и креч. Подови су последњи пут реновирани пре готово 60 година, као и столарија, која је потпуно пропала, не дихтује и пропушта хладноћу. У зимским месецима, температура у учионицама не прелази 15 степени, прво због столарије, а друго због лошег система грејања, које је такође дотрајало. Радијатори цуре, испадају из зидова и подапиру се дрвеним пањевима. Намештај је дотрајао. Неопходна је замена клупа и столица. Што се осталих учила тиче, њих готово и да нема. Карте за географију старе су више десетина година. Реквизити за физику, хемију, географију и биологију не постоје, а да не говоримо о интерактивним таблама – наши ученици никада нису чули за то.

Мокри чворови последњи пут су реновирани пре 20-ак година уз помоћ донација Амбасаде Данске. Нема топле воде, а ученици су приморани да изађу из школске зграде, како би стигли до мушког вц-а.

Што се спољашњости школе тиче, ни она није ништа боља. Комади фасаде отпадају и прете да повреде неког од ученика или запослених.

Фискултурна сала, као и спољни терени за спорт су такође у катастрофалном стању. Сала прокишњава, а мобилијар је стар готово колико и школа. Спољни терен је испуцао, између пукотина ниче трава и повећава опасност од повреде ученика.

И поред тога, наши ученици су сјајни! Добра, лепо васпитана деца, која не одустају од својих циљева. Ове године имамо ученицу, која се пласирала на Републичко такмичење из хемије, а наши спортисти су, и поред лоших услова, прошле готине освојили прва места на турнирима школа у одбојци и фудбалу, а вежбали су на овим теренима. Да имају мало услова, ко зна докле би стигли. Потенцијал постоји. Село има огроман дом културе, са халом од 400 квадрата, која без икаквих проблема може постати спортска дворана. Међутим, средстава за завршетак адаптације нема.

И поред добре воље, школа и општина немају средстава да реше ове проблеме. Не зато што не желе, већ зато што нема довољно новца у буџету.

Овом приликом, молимо Вас да макар прочитате наш мејл и погледате фотографије које Вам достављамо у прилогу, а уколико могућности дозволе, пружите макар минималну помоћ за ову децу. Они савршено знају како живе њихови вршњаци у Београду и у иностранству и кад одрасту, ломе се да ли ће остати овде да се муче, или отићи далеко и живети живот достојан човека.

Они не траже много, траже само основне услове за учење и боравак у школи. Ако и њих изгубимо, ко ће остати да живи на селу? Ко ће остати у Србији?!

Са великим поштовањем,

Непрофитно удружење
Јовачки извор
Краља Александра 75,
35205 Јовац (Ћуприја).

Одштампај