Трогодишњој Мии Жикић из Параћина за операцију кичме у Београду неопходно четири милиона динара! Због кичме, Миа никад није стала на ноге!

У априлу напуниће три године, али не хода, не стоји, не може самостално чак ни да седи. Не може ни да говори – али гугуче, све разуме и била би једно живахно дете да нема кифосколиозу кичме. Миа Жикић, из Параћина, практично живи у болници, у Институту за рехабилитацију у Сокобањској у Београду, а сан њених родитеља је да прохода, да не остане у инвалидским колицима.

Девојчица је и сада са мајком у Београду. Вежбе које ради са докторком и терапеутима помажу јој да не буде „као биљка“. Напредовала је у смислу да помера руке и ноге. Добила је мидере који јој кичмени стуб држе право, али о самосталном ходању нема ни говора, чак ни о седењу, каже Миин отац Станоје, који је непрестано „на точковима“, на релацији Параћин – Београд.

„Као да сам се камењем на Бога гађао! Најпре поплава пре пет година, кућа нам је била под водом, а сад и болест млађе ћерке! Миа је рођена у болници у Параћину царским резом. Добила је позитивну оцену, да би само четири дана касније, кад је доктор из Крагујевца дошао у породилиште због другог детета, прегледао Мију и констатовао – сепсу. Живот су јој спасли у Крагујевцу где је лежала у инкубатору скоро три месеца, а деформитет кичме је вероватно и последица тог лежања. У Крагујевцу су рекли да је сепсу добила јер плодова вода из носа детету није била лепо очишћена“ – прича отац резигнирано, додајући да, ипак, никог да оптужује већ само жели да његова Миа стане на ноге.

Спас за дете родитељи су потражили у једној клиници у Београду, код познатог неурохирурга, др Миленка Савића, који ради операције на кичменом стубу. Отац каже да су разговарали са доктором и могућа је уградња титанијумских шипки дуж кичме, које се штелују како дете расте. И тако све до осме године, када се ради нова операција. Привремене шипке се ваде и уграђују трајне.

„Услов за ову операцију, рекао нам је др Савић, јесте да дете има три године, а Мии је рођендан у априлу. Овакву операцију у државним болницама не раде у том узрасту већ тек кад дете напуни 10 година. Социјално је одбило да сноси трошкове интервенције. Одговорили су да се титанијумске шипке не производе у Србији и да они увоз не могу да покрију. Те шипке, чули смо, коштају више од 18.000 евра, плус сама операција. Али, ми никако не можемо да чекамо да Миа напуни 10 година. Да хода и говори, да се како-тако нормално развија, да може са седам година да пође у школу, можда би и могли. Овако, једина нада за њу да стане на ноге је ова операција“ – каже Станоје.

За то је потребно нешто мање од 4.000.000 динара, а толику суму родитељи не могу да обезбеде ни да продају кућу. Чак и честе одласке за Београд отац тешко финансијски покрива јер је морао да напусти приватни посао због Мие. Муштерије неће да чекају, а девојчицина мајка Милена (29) на боловању је практично од порођаја. Старија ћерка, Нађа, иде у први разред и често пита за сестрицу јер Миа, са мајком, долази кући само једном у три месеца.

„Деформисана кичма притиска све девојчицине унутрашње органе – плућа, срце, желудац, па Миа има проблеме чак кад мало више једе! Њен психофизички развој због огромног деформитета практично је онемогућен, па јој свако одлагање операције смањује шансе за нормалан живот“ – са тугом каже отац.

РАЧУНИ И СМС

Дa би девојчица отишла на операцију и први пут у животу стала на ноге, може се уписати број 608 и послати СМС порука на 3030, а рачуни су:

динарски: 160-533494-94

девизни: 00-540-0002852.8

И Параћинци су се, иначе, организовали да помогну и на многим местима у граду постављене су кутије за прикупљање новчаних прилога.

Извор: Новости

Јагодина 13. март 2019. год

Одштампај