Јагодина – На адресу портала „Глас Поморавља“ стигло је отворено писмо једне мајке петогодишњег детета, о чему смо обавестили Градски центар за социјални рад у Јагодини како би и они имали прилику да изнесу свој став по овом питању. Писмо преносимо у целости.

***

„Чула сам некада да мајкама у Србији отимају децу, сада знам и како. На својој кожи сам осетила. Од дана када сам пријавила породично насиље над собом и дететом, сазнала сам много тога о законима, а и читала сам правилник по коме мора да поступа сваки службеник државе Србије, који ради у Центру за социјални рад, па и у Јагодини.

04.09. 2017. године када сам од државе Србије тражила да безбедно изведем дете из куће људи које сам пријавила за насиље, доласком социјалног радника у просторије ПУ у Јагодини, за мене су отворена врата пакла. Ја данас више него добро знам, да је само једна особа довољна да направи хаос. Једино што је како треба урађено тог дана је моја изјава полицији, а и решење о забрани приласка и контактирања човека кога сам пријавила за насиље. Решење ми је дато на руке.

Осамнаест година сам се школовала, четири дипломе имам. До брака сам се кретала међу нормалним светом и то не само по држави Србији. Оваквом каква сам формирала ме је стабилна веза мојих родитеља од скоро 40 година, а сазнала сам из прве руке какве проблеме могу да имају деца из пропалих бракова човека за кога сам се удала. У то што је он данас формирала су га два брака његове мајке и четири брака његовог оца.

Цивилизована сам особа, подразумева се да постоји претпоставка невиности за човека кога сам оптужила, проблем је у томе што уз претпоставку невиности мора да постоји начело опрезности, јер дете не сме да буде изложено никаквом ризику од насиља, а у овом конкретном случају насиље се поновило. Ја сам своје наводе изнела и навела сам само део брачног насиља. Надлежнима сам то доставила документом који носи мој потпис и њихов заводни печат. И као жртви насиља, мени би највише одговарало да све изјаве поводом мојих навода о брачном насиљу дам под детектором лажи, како сам у том документу нагласила. Једини одговор на све моје наводе је „ДА“.

Само један човек је довољан да ланац заштите од породичног насиља не ради. У мом случају породично насиље, само овај пут над заједничким сином се поновило. Оквирно десетак људи (!) својим очима, а и више него озбиљно својим ушима се срело са последицама (!!) тешког психичког насиља над малолетном особом, тим страшније што дете које они у тим тешким тренуцима гледају и слушају, тада нема ни пет година.

Малишан који се сав тресе, у евидентном страху јер „мој син“ (!) не сме да воли маму (!!) јер му је тата претио батинама (!) А због тога што воли маму је батине и добио! ( цсp има снимак изјаве мога сина). Да би све било апсолутно јасно, ја сам жена-мајка која је пријавила насиље у породици над њом и својим дететом.

После тога месецима сам чекала да се донесе привремено решење „о виђању детета са мајком“. По том решењу, ја као мајка у току једног месеца са сином кога сам родила, могу да проведем неки сат преко три дана. Болесно зар не?!

Социјални радник, који би морао да заштити мог сина, пре свега, окривљује мене као мајку, да мешам дете и ако дете исказује евидентни страх од оца и дубоко је узнемирено очевим наређењима.

Ја у институције државе Србије верујем! Потпуно сам свесна да није проблем у институцијама већ у појединцу. Изнела сам само делић тешког злочина над једним дететом и његовом мајком.

Кривичне пријаве за узнемиравање јавности се не плашим, захтеваћу јавно суђење, а јавност нек пресуди ко је узнемирио! А ја гарантујем, ако будем изнела све пред јавност , да ће јавност тек бити узнемирена. А до тада, обраћаћу се ја и даље институцијама моје вољене државе и тражити заштиту за моје дете и мене!“

Марија Милошевић
Јагодина 20.08.2018. год.

***

Одштампај