Буздован на челу совре
Хумореска из нашег краја. Из дневника једног ин-теле-ктуалца. Неко ко слови и сам себи за пост фестум, ин-теле-ктуалца средњег века са дипломом струковних студија, има пуно право да седи на челу совре. Још није угледала светло дана, чека на нострификацији у Гигину рупу. Да ли то значи да је има на реч и образ. Шта ће бити ако се недај боже не може да преведе, онда ћа бити Шћепан мали или Распућин. Било је таквих у свету али код нас такве бруке небеше. Диплому каква је нико није видео,ни најповерљивији и најближи сарадници и доглавници.
Прича се да буздован нема нема школске другове, а тако се високе школе докачио. У селу ни учитељ Зова не може да се сети да ли заврши малу матуру. Лупа главу, не спава ноћима како се не сећа таквог надаренка, данас генија за студије.
Занат пекао носећи гајбице у продавници код маме и враћао празне добављачу. Ин-теле-ктуално сазревао неке у путу погубио и није вратио. Вежбао се за висока дела, као онај татин син и он почео са гајбицама па стигао до госпе из Међу-горја „Мадона“ и бизнисмен поста. Кафана и амбалажа избацивала генијалце и за свет. Буздован ишао на саветовања преко реке са великим форматима из жутог картела. Ту је научио како се отвара, разрађује и затвара проблем. Онда чекао у заветрини и учио од писмењака чекајући диплому без школских другова. Избацила га поплава код нас и ту се снађе у изванредној ситуацији. Полагао у кафани на столу ишамаран од табаџије котура па ту срамоту и мили-цајци сакрили. Пијано говедо стицало искуство за велика дела.
Данас ужива у ћутолошкој подршци свих поданика око себе који му се диве и без дипломе.Човек може и без школе на таленат да прође. Израста у оратора –сератора на скуповима по разређеним селима, која инфраструктурно обрађује. Обећава и нова радна места иако и сам нема радне другове, није ништа радио у животу, сем оно са гајбицама али није био пријављен. Чека диплому па да крене и покаже овима около себе са др како изгледа. У кафани самосвојној заводио диктатуру држао персонал у подруму и по 12 сати, тренирао кад постане неко без школе, пракса изнад свега.
Курс завршио код чика тупка Глембаја из руко-вођења, што се види из приложеног јер зна како чаршија дише и кад је празна. Знао све улице напамет, сваку канту за смеће и сваког запосленог. Где ко иде и шта ко ради ма знао и шта ко мисли, рекла казала политику специјализирао у чаршији, може докторантске студије да држи без лиценце. Завршио као менаџер за ситне колаче. Постао је велики, већи од Чика тупка.
Ако сумњате питајте његове сраднике, дише из школа, библиотекаре, надарене културњаке, ветеринаре, геометре, канализацијаторе и остале пајташе. Кад нестану привилегије и власт слетаће му на раме у знак захвале. Тада ће га заборавити и диносауруси које је он „створио“.
писма читалаца