Хумореска из нашег краја. Дотле дошло, да ОН лично, свој образ јавно, на својој телевизији, стави како би уверио сељаке да ће газда нове (градске ?!) приватне клаонице све на време да плаћа, ако не и пре. Поверење, сад ово ново доба менџера и пројеката из слободне царинске зоне. А, сељак печен и препечен, кад купци на реч дођу у шталу и обор, он у руци држи „оплавак“ подебео јер им џамбаси, претече менаџера, одрали кожу.

Терали телце и беконе на реч па кад обрну, ће да плате. А често никад, јер је и суд био немоћан. Остале празне штале и обори. Сељак ојађен и без заштите државе. Сад „тврде“ гаранције у име  газде, да ће да плати, а он ни реч не рече, као да је нем, Боже ме прости. Ваљда овај из „жутог крда“ истражио тржиште и чаршију коју зна, као свој џеп и кафану. Запослиће се ту „двадесетак“ радника, а када се разради „радња“ у перспективи има да прерасте у „месну индустрију“ и прераду, као што некада беху кланице које су обрађивале и до  100 иљада свиња годишње. Еј, 100 иљада. Високи званичници из општинске власти, његове прве пратиље, марвењаци, климоглавом без оглава аминују да ће овај кад обрне, да врне сељаку, који има да процвета, баш као мушкатла у подне.  Нешто ми то звучи познато. Има да се коље и дере, гратис брале, а и перје има да се прерађује. Черупа општиснка влас’ лично, на челу са менаџером. Достава прерађевина на кућни број. Опет перје Пријо moja, оће да је почупамо, паре одма на руке! Наш џамбас, пардон менаџер положио још код Бориса Првог, кад га питао јавно на телевизији ко је довео диносаурусе поред Ресаве, ко је тај генијалац? Он се испрси и рече: „Jа сам!“ Слага у око, кад то чуо Витко, поче ситну књигу да пише против лажи, али ајд  ти сад  докажи кад је он на власти. Када га не  пустише на телевизији, он плакате по излозима у чаршији лепио да упозна грађанство са крађом интелектуалне својине.

Транзиција коју је спровела „жуто крдо“, онако по српски, пљачком обора и штала завила је село и сељака у црно. Србија стала, рачуни никад наплаћени, слике страве и паучине.  Сада, ево рађа се нова каста, менаџер опште праксе, са дипломом, гледа право у камеру и поручује „ја вам гарантујем да ће он да плати“ нема трте-мрте. Тако беше и у тран-зицији па после нисам, ћао, „жути“  напунише џепове и утекоше.  Има још, рече он, већ разрађен пројекат, на линији клања и незнања. Има да се обучавају ђаци „дуалци“ за будућу месну индустрију диносаурус ситија. Народ каже нови касапи под реп кољу, у овом случају са врха власти. За сваки случај држи кеца у рукаву, кад крене прерада репова од диносуруса има планета да се обрће около Ресаве. И дуж и попреко.

Не верујете, а нисте ни у високу моду, шлипер-транс, травке,  пластенике, центар за трутове, краставац-бизнис, туризам са више грана, међународни маскенбал, масони стигли у центар културе, адмирали и генерали међу диносаурусе, бицикле без стаза.  У програм клања и услужног драња нарочито верују сточари из Кушиљева, од отпада има да направи каф-илерију као биолошки одрживи пројекат. Док не стигне канализација која ће бити директно повезана са ЕУ, којом ће се слати наши изотопи. Као пример добре праксе. Хик!

Ми смо, рече он, најбоља сточарска општина у Србији. Пратиље се не огласише, ресавски сименталац, није била лажа, пехари, аутобуси, вискићи у сепаренце. Све, пренела његова телевизија. Беше чудо невиђено, шеф послуге био специјално ангажован. Браћа Кинези рекоше због затајивања „матичара“ не признају сименталца за ресавског плагијата. Ми се правимо луди, наводњавамо, а кога ћемо да хранимо, кољемо и прерађујемо кад клаоницу имамо? Менаџер спреман да одржи пројекат по сваку цену, па чак и да своје животно дело принесе као жртву дино-саур-усе.

А после смеши се нови пројекат, канализација. Свако своме јату у колектор, савремен нужник.

Хуморесник глед и пише

Читаоци пишу

Одштампај