Писмо родитеља несталих беба: КРАЂА БЕБА – државни пројекат звани „Звездано небо“? Пишемо Вам из Србије, земље бивше социјалистичке Југославије. У тој земљи је владао комунизам, тј. социјализам од после Другог светског рата. Сада толико година после, ми се сусрећемо са горким истинама државе у којој смо живели. Поред масовних гробница и уништавања, тај режим је учинио зверство над зверствима, продавао је наше тек рођене бебе.

Наиме после октобарских промена 2000. године, група родитеља којима су деца проглашавана мртвим по породилиштима Србије, кренула је трагом истине да провере да ли су њихове тек рођене бебе заиста умрле. Наиме, у периоду од после рата, пракса је била следећа:

Мајка роди дете у државном породилишту, дете однесу на једну страну, мајку на другу страну и после неког времена, пар дана или пар сати, дођу лекари и мајки саопште да јој је дете умрло.

Никакав документ, никакво виђење детета није постојало. Добијао се одговор да ће даљу бригу о преминулом детету преузети болница, а мајке су се отпуштале кући без докумената, без објашњења од чега и зашто је умрла њихова беба, и без права да сазнају где је, и да ли је њихова умрла беба сахрањена.

После октобарских промена, родитељи су кренули да сазнају истину, јер се повела прича о беба мафији. Изненађење је било огромно јер су све приче веома сличне. По уредној документацији која се водила по болницама, сазнало се свашта. Сазнало се да нису тачни датуми рођења , тежина, датуми смрти. Да су многа деца добила јединствене матичне бројеве као да су жива, да никад нису проглашена мртвима, да немају потврде о смрти, да над њима није рађена обдукција и да сва остала документација коју су родитељи накнадно добили, није веродостојна.

Од градских служби гробља, где је требало да бебе буду сахрањене, добијао се докуменат у коме пише да њихова беба никад није стигла на сахрањивање. Од служби архива града где су бебе рођене, добијао се одговор да тих мајки нема у архиви, као да се никада нису породиле. И много, много још сумњи које указују да ту нешто није у реду.

Поводом тога, група родитеља креће са подизањем оптужница и кривичних пријава против болница и лекара где им је дете рођено. Кренуло је лепо. Проблем је завршио у Народној скупштини где се формирао анкетни одбор за нестале бебе по породилиштима Србије.

Кренуло се и стало.

Све поднешене кривичне пријаве за дело отмице и киднаповања беба су одбачене уз образложење „ЗАСТАРЕО“ злочин. Ради се о периоду од шездесетих година до данас. Онај који није „ЗАСТАРЕО“ се отегао да застари, тј. да прође тај период. Поводом тога група родитеља се обратила Стразбуру, Суду за људска права. Они су од свих тужби одабрали једну да ураде као узор држави Србији, а остале вратили.

Та једна је од мајке Зорице Јовановић из Баточине. Пресуда коју су донели је постала обавезујуће за државу Србију, а била је следећи садржине:

Налаже се држави Србији да Зорици исплати 10.000 евра ради НЕЧИЊЕЊА, тј. ради неистраживања где је завршило Зоричино мртво дете, које је у међувремену добило позив за војску.

По тој пресуди, НАЛАЖЕ се држави Србији да испита СВЕ случајеве несталих беба којих је на ХИЉАДЕ, тачан број се никада није сазнао. Рок да то држава уради је био крај 2014 године. Држава је дала Зорици тих 10.000 евра и ту стала. Нити је испитала њен случај, нити било који други. Држава је покренула ЗАКОН о несталим бебама и он се тренутно налази у процедури усвајања.

По том Закону се не даје одговор где су деца, ко је то радио, већ ако родитељи успеју да докажу да им је држава украла дете, добиће до 10.000 евра. Тај новац је издвојен из буџета за те намене. Судски поступак је предвиђен вансудски. Право имају само родитељи који су до 2013. тужили државу за дете и то до датума правоснажности Зоричине пресуде. Њих је око 500. Сви остали, којих је хиљаде и хиљаде немају право.

Они нису тужили, јер су знали да се те тужбе одбијају као застареле. Да ли је нормално да се неком ограничи право да сазна истину о свом наводно преминулом детету?

У међувремену од 2000. године родитељи крећу у борбу са државом и режимом. Наилазе на отпор и зид. Документација која постоји им се не да на увид. Прети им се да одустану. У приватним истрагама које сами воде, долазе до страшних открића. О ланцима продаје беба за време комунизма, као државни пројекат звани „Звездано небо“, по дијагнози која је писана умрлој деци на латинском. Долазе до деце на коју сумњају да су њихова, али им се не дозвољава ДНК судски.

Долазе до сазнања да је патолошки материјал (ткиво) који се чува 40 година по нашим законима, а наводно је од њиховог преминулог детета – да није људског порекла. У међувремену цело време родитељи воде битку да зауставе доношење срамних Закона, јер они НЕ траже паре, него истину: где су завршила њихова деца?

Сумњу поткрепљује и податак о огромној смртности беба, која је готово немогућа. Саме претње само подстичу родитеље да не одустају. Садашња власт наговештава да је спремна да реши беби аферу неким мерама истраге. Сем обећања, није се даље помакло.

Плашимо се да и они као и претходни немају политичке воље за решавањем истине шта је са нашом децом било? Поводом тога повели смо акцију позивања у помоћ целокупног човечанства. Свако ко мисли да нам може помоћи нека се укључи нека нам се јави. Снимљени су многи филмови много емисија је било, јако много чланака по новинама, исповести мајки… и мук, тишина .

Имамо индиција да су наша деца продавана по Европи за велике паре, као дата на усвајање преко Центара за социјални рад. Успут се боримо и против државе која одлаже, а и немоћна је да тај проблем реши, јер банда је овде још увелико на власти, преко њихове деце и унучића.

Завера је ћутање, страх и репресија. Једина нада је да се ова прича рашири и добије интернационални карактер. Да нам људи из целог света помогну. Да се примора држава да изврши правичне истраге.

Молимо сваког до кога је дошла ова прича да је подели даље. Можда дође и до УНИЦЕФ-а и осталих светских органа задужених за права детета, а који се баве борбом против трговине људима .

МОЛИМО ВАШЕ ДА НАМ ПОМОГНЕТЕ ДА НАЂЕМО МИР
Србија, октобар 2017. Родитељи несталих беба.
Ана Пејић

***
***
***

Власти, појединци који се рекламирају као представници и предводници родитеља, као и режмски цопy/пасте медији у јавности годинама шире неистине да не постоји закон по коме би се процесуирала кривична дела крађа беба, или отмица беба.

Ово су деценијама важећи чланови Кривичног законика Републике Србије и сами закључите да ли се могу, или не могу кривично гонити починиоци отмице наше деце, или то правосудни и истражни органи свесно или по нечијем налогу не чине, кршећи и сами законе и придружујући се отмичарима наше деце:

Отмица

Члан 134

(1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин одведе или задржи неко лице у намери да од њега или другог лица изнуди новац или какву другу имовинску корист или да њега или кога другог принуди да нешто учини, не учини или трпи, казниће се затвором од две до десет година.
(2) Ко ради остварења циља отмице прети убиством или тешком телесном повредом отетом лицу, казниће се затвором од три до дванаест година.
(3) Ако је отето лице задржано дуже од десет дана или је према њему поступано на свиреп начин или му је тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице или ко дело из става 1. овог члана учини према малолетном лицу, учинилац ће се казнити затвором од три до петнаест година.
(4) Ако је услед дела из ст. 1. до 3. овог члана наступила смрт отетог лица или је дело извршено од стране групе, учинилац ће се казнити затвором од пет до осамнаест година.
(5) Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе, учинилац ће се казнити затвором од најмање пет година.

Промена породичног стања

Члан 192

(1) Ко подметањем, заменом или на други начин промени породично стање детета, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(2) Ко заменом или на други начин из нехата промени породично стање детета, казниће се затвором до три месеца.

Извор: www.kradjabeba.org

Одштампај