Тешко да ме је неко могао убедити да ћу икада у животу осетити емпатију, поштовање, респект или било какву позитивну реакцију према Слободану Милошевићу. “Особито” након прогона и погрома Срба из Хрватске у ком се и Он бар мало питао или дистанцирао, сасвим свеједно. Време и догађаји, обезличени лидери, безидејна политика, размеђена држава недефинисаног статуса ...